Month: April 2019

NACIONALNI SAVET ČEHA UČESTVUJE U NOĆI MUZEJA 2019 NA ČETIRI LOKACIJE

Nacionalni savet češke nacionalne manjine već tradicionalno učestvuje u Nacionalnoj noći muzeja koja se ove godine održava 18.05.2019. godine. Osnovna tema nacionalne Noći muzeja 2019 ja SLOBODA.

Ovogodišnja izložba zasniva se na sveprisutnoj i aktuelnoj temi osvajanja, uspostavljanja i očuvanja slobode, postavljanja, pomeranja i brisanja granica u svakom smislu. Pojam granice slobode, kontradiktoran, istovremeno ograničava i oslobađa, predstavlja liniju razdvajanja i povezivanja i područja, i ljudi, i kultura. Granica, dakle deli prostor i deli vreme. Granica slobode može biti nasleđena, nametnuta, dogovorena.  Koncept i motiv granica slobode vezuju su za pojam  utvrđenja, tvrđave, zamka u različitim umetničkim formama i medijima:

-Na lokaciji u Češkom domu, u Beloj Crkvi biće postavljena izložba ”Granice slobode”, radovi u kombinovanoj tehnici-foto kolaži, inspirisani pojmom granice slobode i video prezentacije reprezentativnih utvrđenja, tvrđava i zamkova na teritoriji Republike Srbije i Republike Češke;

-Na lokaciji u Češkom domu, u Kruščici – “Izgradi svoj zamak-čuvaj svoju slobodu”, Interaktivna likovna radionica u kojoj se na računaru i u prostoru izrađuju makete utvrđenja;

-U Etno-muzeju Čeha, Češko Selo, biće postavljena izložba slika, “Zamek-hrad”- 12 slika, ulje na platnu, akademske slikarke Tereze Stamenković.

Četvrta lokacija na kojoj će Nacionalni savet Čeha učestvovati u Noći muzeja, je Gradska galerija. U okviru projekta Zavoda za kulturu vojvođanskih Rusina u saradnji sa Nacionalnim savetom Čeha kao i Nacionalnim savetima Vlaha, Roma i Bunjevaca nastala je izložbena postavka „Kulturno nasleđe kroz moj objektiv“.

Izložbena postavka nastala je kao plod zajedničkog druženja i rada mladih iz šest nacionalnih zajednica: rusinske, češke, vlaške, srpske, romske i bunjevačke. Učesnici  radionica su kroz omiljeni medij mladih, fotografiju, nastojali da zabeleže sve ono što oni doživljavaju kao svoje kulturno nasleđe i sa čime se u tom smislu identifikuju. Na ovaj način kroz fotografiju je podstaknuto njihovo kreativno izražavanje. Cilj je bio da se putem ovih radionica doprinese formiranju vlastitog identiteta mladih i očuvanju sopstvenog kulturnog nasleđa. Takođe, mladi su podstaknuti da  izgrade proaktivan  odnos prema institucijama kulture kroz učešće u kulturnim sadržajima  što  će u mnogome doprineti  i razvoju buduće publike.

Češko selo posetila je delegacija prosvetnih radnika iz Rumunije

Dana 13.04.2019. godine Nacionalni savet češke nacionalne manjine  posetila je delegacija prosvetnih radnika iz Rumunije iz regiona Karaš Severin. Didaktički kadar (učitelji, profesori  i direktori škola iz Rumunije) posetili su Češko selo i Etno muzej Čeha i nakon obraćanja predsednice Nacionalnog saveta Čeha, Ljiljane Stehlik, gosti su bili upoznati sa postojanjem i delovanjem Čeha na prostoru srpskog dela Banata. Takođe im se dopalo Češko selo koje predstavlja svojevrsnu oazu mira sa nedirnutom prirodom i samo tri ulice nazvane po važnim ličnostima češke istorije:Tomaša Masarika, Jana Husa i Vaclava Havela. Poseban utisak na njih, ostavili su kako izložbeni eksponati u Etno muzeju Čeha, tako i umetnička dela i kompletna postavka sa raznolikim kulturnim nasleđem koji je češka zajednica uspela da  sačuva od zaborava.

Delegaciju je predvodila direktorka didaktičke kuće Karaš Severin iz Rumunije, Nikoleta Marku sa predsednicom Škole plus Jasminom Turturea. Posebno raduje činjenica da je u delegaciji iz Rumunije bilo nekoliko nastavnica češkog porekla te je ponovo započeta priča oko što prisnijeg povezivanja Čeha u rumunskom i srpskom Banatu. Naime, na području Rumunije, Česi takođe žive u nekoliko naseljenih mesta u blizini granice.

Prosvetni radnici iz Rumunije učesnici su višednevnog međunarodnog didaktičkog seminara koji je održan u Beloj Crkvi.

Nacionalni savet češke nacionalne manjine posetio je zamenik pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, Janoš Oros, sa saradnicima

Dana 11.04.2014. godine Nacionalni savet češke nacionalne manjine posetio je zamenik pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina, Janoš Oros, sa saradnicima. Sastanku su prisustvovali predsednica Nacionalnog saveta Ljiljana Stehlik i potpredsednik Nacionalnog saveta Štefan Klepaček.

Institucija pokrajinskog zaštitnika građana-ombudsmana stara se o ostvarivanju, zaštiti i unapređenju ljudskih prava a kao posebnim segmentom i pravima nacionalnih manjina. Povod ove posete bio je upoznavanje sa planovima rada Nacionalnog saveta a jedan od segmenata odnosio se i na pitanje rodne ravnopravnosti. Zajednički je konstatovano da je pitanje rodne ravnopravnosti veoma značajno, te da je Nacionali savet češke nacionalne manjine pri formiranju svojih izvršnih i stručnih organa u potpunosti ispoštovao aspekt rodne ravnopravnosti.

I ovom prilikom ustanovljeno je da Nacionalni savet češke nacionalne manjine spada u dobro organizovane savete kada je reč o učešću žena u radu pomenutog saveta.

U Kruščici obeležen običaj Iznošenja Morane

U organizaciji Češke besede Kruščica, a pod pokroviteljstvom Nacionalnog saveta češke nacionalne manjine, stanovništvo naseljenog mesta Kruščica, petu godinu zaredom, obeležilo je običaj Iznošenja Morane,odnosno iznošenje zime i dobrodošlicu proleću.

Iznošenje smrti i dobrodošlica proleću je (zapadno)slovenski narodni običaj koji potiče iz predhrišćanske ere. Njegova centralna karakteristika je figurina od slame, obučena u žensku odeću, poznata po brojnim imenima, kao što su Morana, Morena, Smrt… Po pravilu, ritual se odvija u nedelju smrti, ali i u Družebnu ili Cvetnu nedelju. Lik smrti predstavlja se kao lutka devojke koja se  pravi od slame obučena u odeću ili krpe, a ukrašava se različitim trakama ili uskršnim jajima. Koristi se uglavnom crvena i bela boja. Figurina smrti, tj. Morane, se postavlja na drveni stub, a zatim se pronosi kroz naselje uz pevanje pratećih pesama koje veličaju odnošenje smrti i zime, a slavi se dolazak proleća.

Na kraju rituala, odnosno povorke, lutka se baca u reku, potok ili kanal, odnosno vraća u “podzemni svet”. Ovim dagađajem simbolično se odagnava smrt,  period zime, a slavi novi život, odnosno proleće. Iako se smatra drevnim sveslovenskim ritualom vezanim za period pre primanja Hrišćanstva, prvi pisani pomen u češkim zemljama beleži se u 14. veku.

“Ove godine bilo je dosta učesnika, posebno dece, što mi je veoma drago.”

Istakao je predsednik Češke Besede Kruščica, Jozef Irović.

“Običaj iznošenja Morana počeli smo da obeležavamo u Kruščici pre pet godina na inicijativu tadašnje  učiteljice češkog jezika Ilone Kirchnerove, a mogu da kažem da su naši najmlađi sa posebnim enzutijazmom prihvatili ovaj običaj i rado učestvuju. Sadašnji učitelj češkog jezika Standa Havel, priprema decu za obeleževanje Iznošenja Morane, uče zajedno pesmice na češkom jeziku, što su nam danas i pokazali.”

Rekao je Irović.

Svake godine na kraju manifestacije u Etno kući, učesnici posade jednu sadnicu kruške sa nadom da će se primiti, budući da je obeležje Kruščice upravo drvo Kruške po kome je ovo naseljeno mesto i dobilo ime.

Moranu nesem s velikým nosem
Do vody je dáme
Jaro přivitáme

Bud te páni veselé
Že vám jaro neseme
Bud te páni veselí
I na tudle nedeli
Zimu jsme Vám odnesli
Nove leto přinesli

Zimu neseme ze sela
Nové jaro do sela
Byla zima mezi náma
Ale už je za horama
hu hu hu
Jaro už je tu

Přišlo jaro do vsi
Kde si jaro kde jsi
Byla zima mezi náma
Ale už je za horama

Potpisivanje ugovora u Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje

Potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice Mihalj Njilaš potpisao je 02.04.2019.  sa predstavnicima Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, ugovore o dodeli sredstava. Za realizaciju godišnjih aktivnosti 17 nacionalnih saveta, koji imaju registrovano sedište na teritoriji AP Vojvodine,  iz pokrajinskog budžeta izdvojeno je 60.100.000,00 dinara.

„Višegodišnja praksa dodele novčanih sredstava predstavlja dokaz posvećenosti Pokrajinske vlade očuvanju i unapređivanju položaja nacionalnih zajednica u našoj pokrajini. Potvrda za to predstavlja i zalaganje našeg sekretarijata u promovisanju i unapređivanju manjinskih prava putem mnogobrojnih konkursa koje godišnje raspisujemo, kao i aktivnim učešćem sekretarijata u praćenju situacije u vezi s pravima nacionalnih manjina i ostvarivanjem tih prava. Svima želim puno uspeha u realizaciji planiranih aktivnosti za ovu godinu i ubeđen sam u to da će se naša uspešna saradnja nastaviti i u budućnosti.ˮ – izjavio je Njilaš.

Novčana sredstva određena su na osnovu ugovora, a dodeljuju se putem rešenja, u četiri jednaka dela na kvartalnom nivou, do kraja 2019. godine, do kada nacionalni saveti nacionalnih manjina imaju obavezu da dostave i izveštaj o namenskom korišćenju tih sredstava.

Nakon sprovedenih izbora za nacionalne savete 2018. godine, broj nacionalnih saveta koji imaju sedište na teritoriji AP Vojvodine uvećao se sa 15 na 17 pa je sama ta činjenica uzrokovala i umanjenje sredstava u odnosu na prošlu godinu.

Sredstva su dodeljena nacionalnim savetima mađarske, slovačke, rumunske, hrvatske, romske, rusinske, makedonske, crnogorske, bunjevačke, češke, ukrajinske, nemačke, poljske, aškalijske, egipatske, grčke i ruske nacionalne manjine.